CRVENE CIPELICE
Ana je bila vrlo siromašna djevojčica i pošto nije imala novca za cipele hodala je bosa.
- Uzmi ih - rekao joj je jednoga dana mali obućar - nisu lijepe, ali će ti barem zaštititi noge od hladnoće.
Jednoga dana iz kočije je izašla bogata žena, prišla je Ani i rekla joj:
- Vrlo sam usamljena. Hoćeš li doći i živjeti kod mene ?
-Prvo ću ti kupiti cipele, jer ove na tvojim nogama jako su ružne.
Ana je odabrala jedne fine lakovane cipelice koje su joj lijepo pristajale.
Ana je bila neposlušna i svojeglava djevojčica. Tako je, jednoga dana, bez znanja svoje zaštitnice izašla iz kuće i pošla u grad. Na ulici je srela nekog vojnika, koji joj je rekao:
- Kakve divne cipelice za ples!
Odjednom, prije nego se Ana uspjela snaći, cipele su je nagnale na ples. Zaplesala je.
-Kako je zabavno! Kako je zabavno! - rekla je Ana
A kad je htjela prestati, da bi se odmorila, cipelelice joj nisu dozvolile.
-Igraj! Igraj! - rekle su cipelice.
-Jadna ja! Jadna ja! - zaplakala je Ana - ne mogu prestati plesati !
-Oh! - rekli su zečići - zar ne znaš da tvoje cipelice imaju čudesnu moć?
Ne možeš prestati plesati kad ti hoćeš, nego kad one hoće.
Ana je skočila u potočić, ali ni voda nije oduzela cipelicama čudesnu moć.
- Ne mogu prestati plesati! Ne mogu prestati plesati! - požalila se Ana ribicama koje su plivale oko nje.
-Ha, ha, ha, ha ! - smijao se vojnik koji se ponovno stvorio pred njom - nastavićeš plesati do kraja života.
- Reci mi molim te, što trebam učiniti? - pitala je djevojčica koja je i dalje plesala.
- Kako da se oslobodim cipelica i plesa ?
-Dobro - rekao je vojnik - trebaš se ispričati za neposlušnost. To je jedini način da se oslobodiš cipelica.
-Dobro - rekla je djevojčica - otići ću kod svoje zaštitnice i zamoliti je da mi oprosti što sam bez pitanja izašla iz kuće.
Čim je izgovorila te riječi cipelice su joj spale s nogu i same nastavile plesati.
-Znam da se iskreno kaješ - rekao je vojnik.
- Hvala - odgovorila je djevojčica - nikada više neću biti neposlušna. |
