USPAVANA PRINCEZA
Jednom u nekoj dalekoj zemlji na jednom dvoru rodila se lijepa princeza na čije krštenje su bile pozvane tri šumske vile.
- Hvala vam na poklonima - reče kraljica vilama - veoma ste velikodušne.
Odjednom, snažni nalet vjetara otvori prozore u dvorani i u nju uleti zla vila zvana Paradajz-nos.
- Kazniću vas zato što me niste pozvali na krštenje princeze. Kad princeza odraste i postane djevojka, jednoga dana poješće kolač od čokolade i zauvijek će biti uspavana.
- Šta da radimo? - upita kraljica muža,nakon što mu ispriča sve što se dogodilo.
- Narediću da od sada nitko u ovoj zemlji ne pravi torte od čokolade, tako ih princeza nikada neće ni okusiti - reče kralj.
Jednoga dana, kad je princeza porasla i postala djevojka pođe u šumu prošetati.
- Ne prilazi onoj kućici - upozoriše je zečići i ptičice.
A princeza, po prirodi radoznala, ne posluša ih i priđe kućici. Bila je to kućica zle vile zvane Paradajz-nos.
- Hoćeš li probati jedan od ovih kolača koje sam sama spremila, lijepa djevojko - ponudi joj vila - svi su od čokolade.
Princeza uze jedan kolač i pođe kući. Kad stiže na dvor pojede kolač i odmah zaspa. Više je nitko nije mogao probuditi. Kralj i kraljica narediše da princezu prenesu u kućicu u vrtu.
- Nismo dovoljno moćne da probudimo princezu - rekoše tri dobre vile - probudiće se samo ako bijeli konj pojede jednu od ruža što rastu oko kućice u kojoj princeza spava.
Kralj naredi slugama da nađu bijeloga konja. Tražili su ga po cijelome kraljevstvu, ali ga ne nađoše. Jednoga dana, iz neke daleke zemlje stiže bijeli konj.
- Zašto ne pojedeš jednu od ovih ruža - upita ga jedna ptičica.
- Konji ne jedu ruže - odgovori joj on.
Onda zečići ispričaše konju sve što se princezi dogodilo i konj pojede jednu ružu.
- Ura! Ura! - razveseliše se zečići i ptičice - princeza će se probuditi!
Princeza se probudi i njeni roditelji je zagrliše, a konja upitaše čime želi da ga nagrade.
- Želim ruku vaše kćeri - odgovori konj.
- Kako se usuđuješ tražiti tako nešto? - prenerazi se kralj.
- Zato što nisam konj - odgovori - već začarani princ.
- Uzmi ruku naše kćeri, prinče - reče kralj - jer je nitko ne zaslužuje toliko koliko ti.
Svadba je bila jednog proljetnog jutra, a vila Paradajz-nos, napustila je kraljevstvo i nikada je više nitko nije vidio. |