DJEVOJČICA I VUK
Jednoga dana u ranu zoru Lorena je pošla u šumu tražiti gljive.
- Kuda ideš, Lorena? - upitale su je prijateljice koje su se igrale na proplanku.
- Idem u šumu tražiti gljive - odgovorila im je Lorena.
- Ne idi - opominjale su je djevojčice - zar ne znaš da u šumu živi zli vuk koji napada sve djevojčice?
- Ne plašim se ja vuka - odgovorila im je Lorena.
- Sjeti se Crvenkapice - divikivale su joj prijateljice, ne usuđujući se poći za njom.
- Pih! - rugala im se Lorena ulazeći u šumu - ne plašim se ja vuka, ako me pokuša pojesti prirediću mu grdno iznenađenje.
- Ho, ho, ho, ho - smijao se vuk kad je u šumi nanjušio djevojčicu - evo male, slatke djevojčice.
Radostan i nestrpljiv okrenuo se svojim malim vučićima i reče im:
- Potpalite vatru i pripremite kotao, uskoro ćemo imati fini ručak.
- Grrrr! - zarežao je vuk, iskočivši pred Lorenu - upala si u klopku djevojčice.
- Oho! - uskliknu djevojčica koja se ni malo nije preplašila - rekla bih da si ti vuk, ako se ne varam?
- Naravno da sam vuk - odgovori on - i to zli vuk.
- Ne izgledaš mi baš tako opasno k'o što kažeš - primjeti Lorena -imaš mala usta.
- Mala? - začudi se vuk - pogledaj samo kako su mi oštri zubi. Je l' vidiš?
- Vidim - odgovori Lorena - ali vidim i da ti je grlo crveno. Da nemaš možda kakvu upalu grla?
- To je od gladi - zaurla vuk - sad ću te odmah pojesti.
U međuvremenu tri vučića su pripremili vatru i kotao.
- Zar vam se ne čini da se dugo zadržao? - upitao je najmlađi ostalu dvojicu - ja sam jako ogladnio.
- Tako je - prihvatio je najstariji - i ja već postajem gladan.
- Ne možeš me pojesti - rekla je Lorena vuku.
- Ne mogu? - čudio se vuk - a tko će mi to zabraniti?
- Ja - odgovori Lorena i iz svoje košarice izvadi mrkvu.
- Ova mrkva je čarobna, samo da znaš.
Vuk je iz njezine ruke istrgnuo mrkvu i rekao joj:
- Ho, ho, ho, ho. Pogledaj što ću napraviti s tom tvojom čarobnom mrkvom. Ne volim mrkve, al' ću ovu pojesti da bih ti pokazao da se ne plašim ni čarobnih ni običnih mrkvi.
- Upao si u klopku, vuče - povikala je radosno Lorena.
Čim je vuk progutao posljednji zalogaj mrkve, ono hop i pretvorio se u bundevu.
- U pomoć! U pomoć! - vikao je vuk pretvoren u bundevu - kakva je ovo šala?
- Šta si uradila sa našim tatom, djevojčice? - Lorenu su upitala tri mala vučića.
- Kaznila sam ga zato što je bio zao.
- Oh - plakala su tri mala vučića koji su jako voljeli svog tatu - vrati nam tatu, on ne želi biti bundeva, on hoće biti vuk.
- Tata! Tata! - zapomagao je najmlađi - hoću mog tatu!
Lorena se sažalila na tri mala vučića i bundevu pretvorila u vuka.
- Oh - čudio se vuk - kakva je to bila neslana šala?
- Nije bila nikakva šala - odgovori mu Lorena - ako ne budeš dobri vuk ponovno ću te pretvoriti u bundevu.
Da bi pokazali da su postali dobri, vuk i njegova tri mala vučića pomogli su Loreni da nabere gljive i njena košarica ubrzo je bila puna.
- Želimo biti tvoji prijatelji - rekao je najmlađi vučić - posjeti nas uvijek kad svratiš u šumu.
- Hoću - obećala je Lorena - i sa sobom ću povesti i svoje prijateljice.
|
